Premijera filma Boris Godunov na FEST-u 1990. godine označava ujedno i četrdeset godina stvaralačkog rada scenografa Vlastimira Gavrika. Takođe, simbolično odslikava dugogodišnja Gavrikova umetnička nastojanja i tendencije, njegovu osnovnu poetiku i pristup problemima filmske scenografije.
U jeku štrajka beogradskih bioskopa praćenog zaglušujućom tišinom javnog govora o razlozima propadanja našeg najvećeg prikazivača, Beograd filma, ministar za kulturu Republike Srbije, gospodin Dragan Kojadinović, govoreći na jednoj konferenciji za štampu o perspektivama srpskog filma u ovoj, 2007. godini, upotrebio je sintagmu „srpska filmska industrija“.
Izgleda da dolazi vreme za bolju kinematografiju. Ako je tačno da kriza mora da dođe do dna da bi konačno sazrela energija za preokret i preobražaj, onda se to događa upravo u ovom času.
Utapanje, preregistracija, prodaja, nestajanje, nije li to zajednički imenitelj naše svakodnevice? Zajednički imenitelj je, takođe, ogromna dobit novih vlasnika ali i „ugrađivanje“ svake karike u lancu, u procesu tranzicije kapitala.
„Ceo svet zna i priznaje da film utiče na duh širokih masa snažnije od svake druge umetnosti. Izvesnim zabrinutim žaljenjem primaju to k znanju i zvanični čuvari kulture. Ali niko ne priznaje ono što iz toga neminovno proizilazi – da moramo da razmumemo film naoružani potrebnim obrazovanjem, dajući pravac našem ukusu, da ne bismo bili…
Read more
Kada se jednom bude pisala istorija naših dana od velikog značaja biće filmovi. Ako je ikada film izražavao zbilju, onda se to događa upravo u ovom vremenu našeg zamora, apatije i zamagljenih obzorja.