Malo je onih umetnika koji svojim delima otvaraju pitanja, univerzalna i večita, na koja stalno tražite odgovore, na koje ponekad pomislite da ste ih našli, ali vrlo brzo uvidite da odgovori nisu potpuni i da ih vaš um još nije dokučio. Andrej Tarkovski je jedan od onih filmskih reditelja koji je poslednjih četrdeset godina…
Read more
Kada je gradonačelnik Podgorice, Slavoljub Stijepović, u Skupštini Podgorice optužio Živka Nikolića da se rugao tradicionalnoj Crnoj Gori, nijedan medij nije stao u odbranu slavnog reditelja. Inače, slava je došla sa zakašnjenjem.
Ljudi govore u Škanatinim filmovima, ali ne samo rečima. Još više i sugestivnije govore oni svojim ćutanjem, pogledom, izrazima lica, čitavom fizionomijom koju je na njima izbrazdalo dleto privatne i kolektivne istorije.
U fokusu intelektualne radoznalosti ovog avangardnog reditelja – čiji filmovi u našoj sredini nisu doživeli pravu recepciju – stoje fenomeni kulture, pravi i feljtonistički mitovi, savremena nemačka istorija, njeni tragičari i dželati, ideologija i, pre svega, nemački narod.
Ono, teško je reći: sveci dele blago; jer, makar i sveci bili, blaga je sve manje – niotkuda. A zahtevi da se opipne sa ministarskog kolača (slatkiš zvani konkurs Ministarstva kulture) ne haju za muku svetaca kako da već zgotovljen kolač raspodele na ravne časti, tj. po nekim novim kriterijumima.
U ediciji Retro premijere izdavačke kuće Geopoetika iz Beograda izašla je nedavno bogato ilustrovana knjiga svet pozornice – Svet filma Svetlosti pozornice (2014) autora Čarlsa Čaplina (1889-1977) i britanskog filmskog kritičara i istoričara filma Dejvida Robinsona, aktuelnog umetničkog direktora Festivala nemog filma u Pordenoneu.