Svi Pinkovi ljudi

Ima jedan dobar autoironični štos na samom početku potencijalno jednog od najboljih filmova viđenih ove godine – kada u “Simpsonovima na filmu”, članovi najpopularnije američke animirane porodice odgledaju u bioskopu film o Svrabiši i Češku (mačoru i mišu čija smo kasapljenja u dugoj istoriji televizijskog serijala sa gorkim oduševljenjem prihvatali svaki put) : glava porodice, nadaleko čuveni Homer Simpson, ustaje rezigniran iz svoje bioskopske stolice i, uperivši prst u sve nas, koji u tom trenutku sedimo u sali, svojim prepoznatljivim iznerviranim glasom sa velikog platna kaže: «Ne mogu da verujem da smo platili ulaznice da bismo gledali nešto što možemo da gledamo besplatno kod kuće! Ako mene pitate, svi vi u ovom bioskopu ste veliki kreteni! I ti, i ti i naaaaročito TI!»

Kamo lepe sreće da ovdašnja kinematografija ima barem jednog tako inventivnog scenaristu, koji bi nas zasmejao ili iznenadio već u prvim sekundama svog “potencijalnog bioskopskog hita”. Kamo lepe sreće da je Mima Karadžić baš taj “Homer Simpson”, i da je novi film Promeni me započeo istom rečenicom,  jer bi mu tada sve ono što se odigrava u 90 minuta tog filma bilo oprošteno! A razloga da izgovori tu rečenicu, još pre špice filma, imao bi  pregršt!

Naime, film Promeni me nastao je u produkciji nove filmske kuće Pink Intrenational Company, isturenog odeljenja tog ružičastog giganta, koje će ubuduće biti okrenuto isključivo igranim ostvarenjima. Eto nama garantovane produkcije u bliskoj budućnosti, pomislili bismo na prvu loptu, znajući unapred da će ona biti rađena po principu “hleba i igara”. Ali zašto bismo svaki put cepidlačili za sitnice. Pink je nesumnjivo najdominantnija produkciona kuća kod nas pa i šire, koja lakom zabavom privlači milione poklonika, zasićene dnevnom politikom. Tokom proteklih trinaest godina rada, televizija je uspela da okupi one najvatrenije jurišnike među glumcima, pevačima, političarima…, željne uspeha i dokazivanja i pokazivanja pred milionskim auditorijumom, pa i one već razočarane u dotadašnju karijeru, koji bi prihvatali “tezge” da bi prehranili svoje porodice. Tako se stvorila galerija likova ugovorno čvrsto vezana za “ružičastu” televiziju i, naravno njine visoke honorare. Šta god da gledate na Pinku, pred vama bi se smenjivali jedni te isti, tek povremeno osveženi novim licima, kojima su naravno samim tim zagarantovani budući projekti. I to je dobro! Jer, ako ništa drugo, barem ste uvek načisto na kojoj ste frekvenciji!

E sada, kada je došao trenutak da se radi na celovečernjem igranom filmu, palice su prepuštene onim najzaslužnijima. A to je definitivno trojac Stevan Koprivica, scenarista, Milan Karadžić, reditelj i Milutin Karadžić, glumac, koji je čak četiri sezone držao pažnju najvernijih poklonika serije M(j)ešoviti brak. Ako izuzmemo kako-tako odrađenu seriju i tipskog glumca Mimu Karadžića, ostaje nam tandem Milan Karadžić i Stevan Koprivica, čiju smo plodonosnu pozorišnu saradnju sa pažnjom pratili godinama, a pogotovu onda kada je ona dostizala vrhunac jedinstvenim het trikom drama “Bokeški de mol”, “Betula u Malu Valu” i «Tre sorelle». Bilo je i najavljivano da će neki od ovih briljantih bokeških komada iz epohe oživeti na velikom platnu, čime bi – uz vrsnu produkciju i kvalitetnu ekranizaciju – domaća kinematografija nesumnjivo bila uzdignuta na zavidnu razinu. Umesto toga, tandem Karadžić -Koprivica isporučuje nam delo ispunjeno patosom!

U reklamnom materijalu naznačeno je da je to “romantična komedija” (?) koja govori “o običnom čoveku koji u potrazi za emocijama i ispunjenjem snova nailazi na probleme u kojima male ljudske čežnje prerastaju u nešto veće” (?!?) A kada budete videli šta je to veće, teško da ćete moći da poverujete. Znam da nije fer da se u kritici otkriva radnja, pogotovo ne “preokret” u filmu, ali zaista ne mogu da odolim a da ne kažem da se u filmu Promeni me poznati beogradski srećno oženjeni sredovečni zubar, zaljubljuje u znatno mlađu devojku, zbog koje odlučuje da se promeni, ali i da promeni sopstveni lik, te se prepušta plastičnoj hirurgiji! Ne šalim se, majke mi!

Kada takvu priču na taj način rade najpouzdaniji i verovatno trenutno najkompetentniji Pinkovi ljudi, šta onda možemo očekivati od Pink International Company ubuduće? Ništa, zaključili bismo opet preuranjeno, sem brojnih varijanti istorodne zabave, ispunjene šetnjama “pouzdanih” pinkovih glumaca od Mješovitih brakova do Agencija za SIS. A «catwalk» nekih od njih, viđenih u filmu Promeni me, ne zadovoljava čak ni kvalitetno šmiranje. Naravno, ovoga puta nisu zaboravljene ni Pinkove muzičke zvezde – široka je muzička ponuda od “Moja mala nema mane” do “Mazo šta mi radiš”. Vrh brate! Film “Promeni me” i nije pravljen za “doktore nauka” i činjenica je da zaslužuje najudarniji termin na Pinkovoj televiziji, i to čim “Zvezde Granda” završe ovogodišnju turneju. Ali onda ne možemo a da se ne vratimo na Homera i početak naše priče – zbog čega bismo išli u bioskop, kada se u poplavi serija koje nudi Pink u novoj sezoni, “silno” možemo “zabaviti” gledajući iste glumce, koji “glume” u gotovo istovetnoj scenografiji, koji su snimljeni gotovo istom kamerom i koji izgovaraju jednako “duhovite” i “originalne” replike, kao i u filmu. I pored žala što je propuštena jedinstvena prilika da imamo antologijski uvod u jedno domaće filmsko ostvarenje, mogu slobodno da konstatujem da sam u ovom trenutku izuzetno srećan što Mima Karadžić ipak nije Homer Simpson.