Od tada je prošlo ravno sedamnaest godina, ali delatnost našeg doajena ne jenjava, niti Golubovićeva precizna analiza gubi na snazi. Naprotiv, čini se da vremenom čak i dobija. Ako se prihvati da je vreme pravedan sudija, onda Gavrikovo delo na filmu poprima sada onu najfiniju patinu koju je sam želeo da joj da, budeći i dalje čarobne svetove ruske opere, vikinških saga, svetskih pustolovina, oživljenih strasti, ljubavi i imagnicije. Nema mnogo kinematografija u svetu koje bi mogle da se pohvale ovakvim filmskim umetnikom. Zato Gavrik, koji će uskoro proslaviti šest decenija svog filmskog života, pripada krugu onih najvrednijih, kojima sa radošću i poštovanjem odajemo priznanje. Zato i u ovoj prilici ne propuštamo da se setimo velikog broja ostvarenih dela, njihovog visokog profesionalnog i umetničkog kvaliteta, kao i svestranog Gavrikovog stvaralačkog angažovanja u oblasti filma i televizije. I danas je na čelu naše najuglednije filmske institucije, Akademije filmskih umetnosti i nauka, tamo gde se ne suše lovori slave, jer je film uvek i samo sada, trenutak svetla i proslave života.
Da navedemo i ovom prilikom: Vlasta Gavrik učestvovao je u realizaciji 84 dugometražna igrana filma, od kojih su 56 bili domaće, a 28 inostrane proizvodnje. Od domaćih, u 42 filma bio je glavni scenograf ili koscenograf, u 3 filma scenograf-realizator, a u preostalih 11 filmova filmski arhitekta ili asistent scenografa. Od stranih, u 3 filma je bio glavni scenograf (Production Designer), u 12 filmova jedan od koscenografa (Art Director), a u ostalim radio je u svojstvu scenografa-realizatora.
Na objektu za Underground Emira Kusturice, 1995.
U oblasti televizijske produkcije učestvovao je u realzaciji 15 igranih tv serija, sa ukupno 205 jednočasovnih epizoda (što u profesionalnom pogledu odgovara radu na 100 dugometražnih igranih filmova!). Od ovih serija 9 su bili domaće a 6 inostrane produkcije. Tokom perioda 1963-1966, u kome je “Avala film” razvila intenzivnu saradnju sa inostranim partnerima, Gavrik je obavljao funkciju savetnika za scenografiju ove kuće. U tom svojstvu obradio je 87 inostranih filmova, koprodukcija, mahom filmskih spektakala sa atraktivnom scenografijom.
Pored scenografije u filmovima i tv ostvarenjima, Gavrik se bavio i scenografskim oblikovanjem muzičkih i drugih javnih priredbi, a radio je na osmišljavanju i uređenju izložbi, od kojih u posebnom sećanju ostaju reprezentativna izložba Le cinema Yugoslave, održana u pariskom “Centru Žorž Pompidu” 1986, zatim Četrdeset godina scenografskog stvaralaštva Vlastimira Gavrika, povodom FEST-a 1990 u “Sava Centru” i naročito Vek filma, najveće i najreprezentativnije filmske izložbe koja je u nas održana, povodom sto godina filma, u Galeriji Srpske akademije nauka 1995-1996 (sa Vladislavom Lašićem).
Od samog početka svoje profesionalne scenografske aktivnosti bavio se istraživanjem stvaralačke i produkcione uloge filma, o čemu je napisao više stručnih radova, knjigu Profesionalna zanimanja u igranom filmu (Institut za film, 1973), monografiju Jugoslovenska filmska scenografija 1945-1975.
Veliki deo Gavrikovih aktivnosti vezan je za rad profesionalnih i umetničkih organizacija Srbije i bivše Jugoslavije, naročito Udruženja filmskih umetnika, gde je bio biran na naistaknutije funkcije – predsednika, potpredsednika i sekretara.. Glavni je inicijator i osnivač Jugoslovenske akademije filmske umetnosti i nauke, najznačajnije naše filmske profesionalne isntutucije, čiji je predsednik od osnivanja, 1991. godine.
Za postignute stvaralačke rezultate i dostignuća dobio je veći broj domaćih i stranih priznanja. Na prvom mestu, tu su tri Zlatne arene za najbolju scenografiju (Majstor i Margarita i Dan duži od godine,1972; Derviš i smrt,1974; Crveni konj,1981), Zlatna mimoza za najbolju scenografiju i Kristalna prizma AFUN (Crni bombarder,1992). Za scenografiju englesko-američkog filma Nikolaj i Aleksandra, Gavrik je učestvovao u deobi “Oskara”, koji je 1972. godine dodeljen grupi scenografa ovog filma, na čelu sa Džonom Boksom; u ovom projektu, Gavrik je bio scenograf dela filma snimanog u Jugoslaviji. Za scenografiju američke televizijske sreije Bekstvo iz Sobibora, snimljene takođe u Jugoslaviji, Gavrik je nominovan za nagradu EMI, Američke akademije za televizijsku umetnost, 1987. godine. Drugu Kristalnu prizmu dobio je za scenografiju filma Tango je tužna misao koja se pleše,1998. godine. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima 1980. godine. Skupština Udruženja likovnih umetnika i dizajnera Srbije didelila mu je Nagradu za životno delo za celokupno stvaralaštvo1993. godine, a Jugoslovenska kinoteka Specijalnu diplomu za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti 1994. godine.
Follow
