Da odmah razjasnimo: radi se o jedinom zidanom sinemaskop ekranu u Beogradu, koji se nalazi u maloj i tihoj Bregalničkoj ulici, na granici Zvezdare i Vračara.Nekad je ovaj ekran pripadao najlepšem letnjem kinematografu u Beogradu, bašti terazijskog bioskopa „Beograd“, koji je, iz decenije u deceniju, posle sparnih letnjih dana, a u svežim večerima, bio kultno mesto glavnog grada. Ceo Beograd šetao bi izvečeri prema Crvenom krstu, pa ko je imao sreće, mogao je još i da ugrabi kartu. Prošle su preko ovog ekrana sve zvezde svetskog i domaćeg filma. Ko zna koliko se ljubavi rodilo i umrlo u senci najvećeg gradskog sinemaskopa. Bio je simbol zlatnog doba filma. Isijavao je blještavi ekran sve tamo do sedamdesetih godina prošlog veka, a onda ga je iznenada neko ugasio, ne što nije imao prođu, nego što se u letnjim večerima obavezno palio domaći tv dnevnik a posle film ili tv emisija, koja je izvođena uživo. Televizor se lako mogao postaviti u baštu i tako je, bez vidnog razloga, umro kultni gradski bioskop, čija je sudbina, na neki način, slična sudbini kinematografa uopšte.
Kada smo 1976. tražili pogodnu temu za naslovnu stranu prvog Filmografa, zatekli smo sinemaskop već obrastao u povisok korov. Od tada je prošlo tri decenije, mnogo se izmenilo, film je doživeo zvezdane trenutke i temeljne preobražaje, ali je zidani sinemaskop ostao da strši, kao slučajni spomenik jednom vremenu; kao krhotina davno srušene ptice, koja je letela nebu pod oblake. I danas, kada smo rešeni da u duhu narodne poslovice „ko ne čini ništa, zlo čini“ pokrenemo „Filmograf“, posetili smo ovaj divlji spomenik filmu i našli ga u viđenom stanju, na rubu igrališta nekih novih klinaca, koji se pitaju šta bi sa ovim iznakaženim, olupanim ekranom. Stavili smo ga na naslovnu stranu Novog Filmografa, pa šta bude. Metaforu je stvorilo vreme. Ko hoće da pronađe neku simboliku – pronaći će je.
A mi da se okrenemo novoj avanturi, novom izazovu, koji ne priznaje kontinuitet krize i ne diže ruke od kulture pokretnih slika, potrebnije nego ikada. Pozivamo se, naprotiv, na kontinuitet ozbiljne, stručne i argumentovane kritičke reči o filmu, koji je nasilno prekinut u godinama 1990 – 2005, teškom i smutnom vremenu opšteg raspada. Negdašnji Filmograf, koga su izdavala strukovna udruženja filmskih radnika 1976 – 1988 (45 brojeva), ugasio se sa prvim znacima raspada SFRJ ne zato što je u Beogradu, njegovom mestu rođenja, ponestalo tema i inspiracije, već zbog opšteg meteža i društvene apatije koja je zavladala početkom devedesetih godina i produžila se sve do prvih znakova oporavka onog dela naše kulture, koji nazivamo novim srpskim filmom.
Dalja njegova sudbina nezamisliva je bez kvalitetne i stručne pisane kritičke reči, estetičke evaluacije njegovih dometa, uočavanja novih pojava, trendova i senzibiliteta, stručnih analiza društvenih, produkcionih, tržišnih, esnafskih i tehničkih aspekata srpske kinematografije. Takvom orijentacijom, Novi Filmograf trudiće se da ispuni vapijuću prazninu u vremenu, u kome je pisanje o filmu srozano na nivo tabloida ili bilborda svetskih distributera. Ukratko, cilj Novog Filmografa je da podigne nivo pisane reči o filmu u nas i da samim tim utiče na ostvarenje jedne bolje kinematografije.
Uređivačka koncepcija i politika Novog Filmografa naslanjaće se na koncepciju i domete prethodnika, ali će se truditi da osavremeni i obogati taj koncept u duhu našeg vremena.
To se, pre svega, odnosi na filmsku kritiku i druge oblike analize filmskog stvaralaštva. U svom esencijalnom vidu, filmska kritika je gotovo iščezla sa stranica naše dnevne i revijalne štampe, radio i tv difuzije. Novi Filmograf će se zalagati za obnovu stručne, ozbiljne i nepristrasne filmske kritike, koja bi, kroz sučeljavanje i ukrštanje različitih pogleda, analizirala, pre svega, domaće stvaralaštvo.
Kao što mu i samo ime govori, Novi Filmograf će, pored toga, registrovati relevantne činjenice iz života filma i bliskih medija. Grupisanjem i stručnim sažimanjem ovih činjenica, časopis će pokušati da uspostavi kritički odnos prema različitim vidovima kinematografije. Više od samih činjenica, Novi Filmograf će nastojati da uviđa odnose među njima, da ih analizira i procenjuje i pri tom zalaže za prosperitet svih učesnika u proizvodnji, prometu, prikazivanju i recepciji filma.
Novi Filmograf se posebno obraća filmskom umetniku – profesionalcu, koga će informisati o najvažnijim događajima u oblasti proizvodnje. Filmskom distributeru, sa kojim bi trebalo da deli težnju ka kvalitetnijem repertoaru. Prikazivaču filmova, u cilju potpunijeg informisanja o mediju kojim operiše. Televiziji, televizijskim stvaraocima i televizijskom gledaocu, koji prate sudbinu filma u dodiru sa elektronskim medijem masovne komunikacije. Novim vidovima tržišta pokretene slike – satelitskim, digitalnim, i HDTV programima. Studentu filma, koji upoznaje svet profesije za koju se opredelio. Konačno, filmskom gledaocu sa kritički rasvetljenom panoramom aktuelnih događaja.
I da završimo, pa da pređemo na stvar: Novi Filmograf nastojaće da oživi duh kulturne i konsekventne, stvaralačke polemike, jer sučeljavanje mišljenja, za kojim postoji ogromna potreba, u našem prostačkom i psovačkom okruženju, na žalost, nepovratno nestaje. Redakcija sigurno neće stajati iza svakog ličnog mišljenja potpisanog punim imenom, ali će kulturnom, argumentovanom i razumnom autorskom napisu uvek držati vrata širom otvorena. I na taj način želimo da oživimo kritičku reč, koja je odavno zamrla. Jer bez nje nema bolje kinematografije.
Follow
