U toku je, dakle, još jedna, u nizu drugih, savremenih akcija kulturnog razaranja čovekove tradicionalne percepcije sveta, njenih oblika i tvorevina. To i takvo razaranje za posledicu ima, neminovno, potencijalno zakržljavanje naših čula, ali i preoblikovanje ljudske duše, njenog odnosa prema prirodnoj i duhovnoj realnosti, u pravcu sve veće plitkosti i ogrubelosti naših osećanja, a posledično tome, u pogledu civilizacijskog ustrojstva sveta stvari i života, i naše sve vidnije nehumanosti; može li tu čovek nešto?
Nije li to slika neminovnog kraja jedne kulture koja je iscrpela sve svoje mogućnosti, pred neko novo svitanje, rađanje nove nade, i nove lepote sveta …
(Izvod iz knjige “Stare i nove pokretne slike” autora Žarka Dragojevića u izdanju KPZ Beograda).