Stamenković je pošao od nadahnutog, ali nedovoljno filmičnog scenarija uglednog književnika Saše Hadži Tančića, koji i sam priprema jedno prozno delo o piscu Zone Zamfirove, Ivkove slave i Pop Ćire i pop Spire. Film je sniman u gradovima koji su obeležili Sremčev život od rođenja, 11. novembra 1895. godine u Senti, preko školovanja i službovanja u Beogradu, Nišu i Pirotu, sve do prerane smrti, 12. avgusta 1906. godine u Sokobanji. Arhivska građa koja se koristi u filmu je autentična, kao i pojedini sačuvani enterijeri, kakva je npr. piščeva spomen soba, a u eksterijerima u kojima se nekad Sremac kretao, autori su pokušali i najčešće uspevali da vizuelnim stilizacijama nadgrade osnovni informativno-obrazovni sloj filma.
Prigodni ton filma nadograđuje i izuzetno nadahnuta muzika Žarka Stankovića, poznatog niškog muzičara kome je ovo debi u oblasti primenjene muzike. Uzbudljivost Sremčevog života u kojem je bilo i ratova i nesrećnih ljubavi i putovanja i boemije, ali i radosti stvaranja i neprolaznih literarnih vrednosti, svakako zaslužuje i duže dokumentarne, pa čak i igrane forme, a ne samo (mada ni to ne potcenjujemo) ekranizacije njegovih popularnih dela. Posebno zanimanje naših sineasta za Sremčeva dela pokazuje svežinu i inspirativnost tih dela, briljantnost piščevih karakterizacija i pogađanje u srž našeg mentaliteta, a ono do čega film posebno drži, dobra priča, prisutna je kod Sremca i to mnogo više nego što je to dobar zaplet ili efektno opisana epizoda.
Ono po čemu bi dokumentarni film Mikija Stamenkovića o Stevanu Sremcu mogao da bude upamćen je i fina posveta koju jedan odličan savremeni pisac čini svom kolegi, književnom klasiku, kao i deo koji pokušava da dočara Sremca kao čoveka sa svim suptilnostima njegovog karaktera i životnih lomova koji su ga snalazili. Posle svega, postaje jasnije nešto što se ne uči na predavanjima o književnosti – odgovor na pitanje kako je neko, ko je bio toliko cenjen i voljen, ipak na kraju ostao sam, iako ga je ožalilo svekolko srpstvo. Šteta je što poetična rečenica koju je Sremac izrekao na samrti „Sada je sve lepo“ i koja je dugo predstavljala radni naslov filma, nije postala i konačni naslov ovog dokumentarca koji će korisno poslužiti u popularizaciji Sremčevog dela i koji će sa podjednakim interesovanjem pratiti gledaoci svih generacija.
Follow
