Da li smo zaboravili – i beogradski filmski umetnici, i stanovnici Sopota – kako je istaknuti naš filmski reditelj i scenarista, Toma (Svetomir) Janić rođen u Sopotu, festivalskom gradu već decenijama, i kako je njegovo filmsko delo nastajalo od Sopota, Košutnjaka, Avale filma, pa do Sarajeva, Bosne i Hercegovine, gde je – najposle – našao svoj filmski zavičaj. Mogao je, filmski stvaralac Toma Janić, da pre smrti čuje i osvedoči se o filmskoj priredbi u svom rodnom Sopotu – novom festivalu tada izvođenom pod znamenjem slobodarskih filmskih svečanosti; ali od njegove smrti, 1984. i rodni Sopot, i njegovi meštani, i svekolika slobodarska filmska javnost – zaboravili su na sopotskog filmskog autora!
Toma Janić rođen je, dakle, u Sopotu, 15. marta 1932. godine i odmah nakon rata počeo je u Avala filmu da krči sebi put do umetnosti filma – onog domaćeg, kako smo ga zvali godinama, a da se ‘domaćinstvo’ neznano kako počelo deliti na mnoge filmske parcele, uvek pod obeležjem: domaćeg filma!
U Avali mladi filmski pozvanik Toma Janić zadržao se kratko vreme i svoje filmsko delo započeo je, zapravo, da ostvaruje u Bosna filmu, gde već 1949. godine snima svoj prvi dokumentarac Odgovor naroda, u korežiji sa čuvenim i jedinstvenim sineastom Žikom Ristićem (atorom zapaženih dokumentaraca Splavari na Drini, Gorke trave).
Deset dokumentarnih filmova Tome Janića, predstavljaju ozbiljno i odgovorno pregnuće filmskog pratioca događanja u poratnom dobu – savremenika burnih promena u vremenu društvenog sazrevanja i – dilema:
1949: Odgovor naroda
1951. Bitka na Neretvi
1953. Krševski kovači
1954. Vatre u močvari; Hoo-ruk!
1957. Bijeli ugriz; Tek je počelo
1959. Sutjeska (vidimo, Tomo Janić je pre Bulajića i Stipe Delića već imao svoje – Neretve i Sutjeske – dokumentarce)
1963. Deseti april 1963.
1964. Jedan vijek je prošao
To je bio početak plodne i raznovrsne, svakako veoma zanimljive filmske karijere Tome Janića: bio scenarista, reditelj, igranih i dokumentarnih filmova, ali i čovek čiji je rad vezan za nastanak i razvitak posleratne domaće kinematografije. Govorilo se: savremenog kova i senzibiliteta! Snalazio se u prostorima različitih žanrovskih konstrukcija igranih filmova, od filma namenjenih mlađem uzraštaju, tzv. dečijijem filmu (Crni biseri), melodramskom ili ‘socijalnom’ i psihološkom razmatranju odnosa u porodici ili ‘ljubavnoj romansi’ (Rana jesen, Parče plavog neba, Glasam za ljubav), do omiljenog ‘brenda’ domaćeg filma, ratnog, tj. partizanskog žanrovskog pečata u novom, savremenom ‘ključu’ predstavljenog (Glineni golub).
U svome radu Toma Janić lako je savladao navedene žanrovske stereotipe i deonice filmskog izraza, ali se na prečac prilagodio i novoj, sarajevskoj filmskoj čaršiji. Pamtimo Tomu Janića po značajnim i veoma popularnim filmovima, osobito njegovom prvom, ‘omladini namenjenom’ igranom filmu Crni biseri (1958.), među malobrojnim našim filmovima prikazanim usred Kana (1958.) gde je nagrađen u programu omladinskog filma – kanski znamen stečen godinama pre Saše Petrovića ili Emira Kusturice! Mogli bismo reći: I Sopot ima svoje autore od Kana!
Iako noga Tome Janića nije stupila na sada već neizbežni crveni tepih festivala u Sopotu, gazio je prašinu pulske arene, ali i zrnca festivalskog glamura Kana! Tim povodom valja se zapitati: ko je Toma Janić? Koja je njegova porodica i odakle su dospeli i nastanili se u Sopotu? Gde se Toma školovao? Kako započeo rad na filmu? I t.d.
Eto, dakle, posla i pitanja za sopotsku mesnu elitu, za neizbežnog Prvog čoveka male varoši, predsednika Opštine, gospodina Živorada Žike Milosavljevića, kao i za sineaste koji vole fijakere i karuce sopotskih majstora festivalskih izvoščika. Jer, dosetili se mi ili ne, Sopot i kosmajska pitomina već krase imena značajnih filmskih delatnika; ime jednoga od njih sada je utisnuto u novoustanovljenu festivalsku nagradu (imenom Velimira Bate Živojinovića); i doskorašnji, veoma privržen radu čuvara i zaštitnika filmske ostavštine, iz zemlje i sveta, upravnik Jugoslovenske kinoteke, direktor ove nezamenjive ustanove, Radoslav Rale Zelenović, skućio se i mirovinu dočekao nadomak Sopota; takođe i Milenko Jovanović, diplomirani filmski snimatelj, direktor fotografije u Radio televiziji Srbije, kao ‘penzioner’ u Sopotu je našao novi zavičaj.
Ali, pođimo redom; uporedo s čestim vraćanjima dokumentarnom filmu, snimio je Toma Janić pet igranih filmova:
1958: Crni biseri
1961. Parče plavog neba
1962. Rana jesen
1965. Glasam zaljubav
1966. Glineni golub
I dokumentarni, i igrani filmovi Tome Janića okrenuti su savremenom životu čoveka ‘u dobu izgradnje’ i duhovnih promena, čak i kada (u dokumentarcima) obrađuje tzv. ratne ili istorijske sadržaje. U igranom filmu pak, sasvim je zaokupljen ‘savremenim temama’ i dramskim sadržajima koji laka koraka grabe putem do pitanja i nespokoja čoveka dnevnog, ‘redovnog’ a – opet – uzbudljivog života, I u poslednjem filmu, Glineni golub, u formi trilera autor tek ovlaš sledi i ‘drži se’ miljea ‘rat nog filma’.
Za svoje filmsko delo Toma Janić nagrađivan je mnogostruko – od pulskih Arena do – videli smo: specijalog priznanja iz Kana! Živeo je i radio Toma Janić u Sarajevu, te su neke stečene nagrade, među najznačajnijima, dospele upravo iz Bosne i Hercegovine:
Šestoaprilska nagrada grada Sarajeva, 1958. godine za film Crni biseri.
Državna nagrada BiH 27 juli za životno delo, 1967. godine.
U Srbiji i svome Sopotu, međutim, Toma Janić i njegovo filmsko delo izgleda – zaboravljeni su!
Sada je vreme i prilika da to, uz pomoć Opštine Sopot i vrednog Predsednika, u zadnji čas popravimo!
Evo, ovako, primerice:
Predlog programa za komemorativno obeležavanje života i rada Tome Janića. U Sopotu i u okviru institucije filmskog festivala SOPOT i delatnosti Opštine:
- Festivalski trg u Sopotu mogli bismo obeležiti imenom Tome Janića;
- Jedna od festivalskih nagrada mogla bi poneti ime Tome Janića (za režiju, npr.)
- Pripremiti prateću retrospektivu filmova Tome Janića, dokumentarnih i igranih!
- Napraviti brošuru ili malu monografiju o životnom i filmskom putu Tome Janića. Istražiti kritičkim osvrtom filmsko delo – igrane i dokumentarne filmove – Tome Janića.
- Uspostaviti kontakte sa bosanskim autorima i sineastima, uz koje je dugo vremena delovao Toma Janić.
A iznad svega, istražiti ono što je već počelo da pada u zaborav:
Šta znamo o porodici Tome Janića – njegovim roditeljima, ukućanima..?
Da li u Sopotu postoji rodna kuća Tome Janića? Postaviti spomen ploču…
Ima li potomaka i kako je Toma Janić sahranjen u Sarajevu?
Šta je pisano u filmskoj kritici i publicistici savremenika o filmovima Tome Janića?
I t.d: ostavljamo i meštanima Sopota da se zainteresuju za rad, život i značajan filmski opus svoga – Tome, rođenog u Soputu pre 84 godine!
Dogodine, sledi jubilarna, 85-godišnjica rođenja Svetomira Tome Janića…pa da vidimo šta od predloženih mogućnosti može biti urađeno i priloženo jubilarnoj godišnjici…
Predlog pripremili i Opštinu obavestili:
Milenko Jovanović, dipl. filmski i tv snimatelj
Nikola Lorencin, prof. FDU, filmski i tv reditelj
U Beogradu, juna 2016.
Follow
