Novi Filmograf

PORTAL ZA BOLJU KINEMATOGRAFIJU

Moje viđenje

Dobio sam zadatak od Božidara Zečevića da napišem moje viđenje festivala Balkananima 2008. Postavio sam odmah sebi pitanje. Zašto da pišem o filmskom festivalu kada se upravo zatvorio poslednji bioskom u Novom Sadu – Srpskoj Atini?

Kad bih išao takvom logikom stvarno bi se postavljalo pitanje smisla života, a pošto smo mi filmadžije mnogo žilav soj rešio sam da napišem sve razloge za postojanje ovog Festivala. Ja ne volim da budem u žirijima. Bio sam u dva velika internacionalna i na jednom sam dobio čir na želucu boreći se da stvarno najbolji pobede, a posle dvadesetak godina sam opet pristao da budem u jednom internacionalnom žiriju, gde nisam dobio čir, ali nisam mogao da verujem da ljudi ne vide ili ne žele da vide dobar film. Onaj koji sam ja gurao nije dobio Gran pri, ali je zato iste godine dobio „Oskara“.

Na ovaj žiri sam pristao iz razloga što se ove godine navršilo deset godina od smrti najznačajnijeg animatora i producenta osamdesetih godina prošlog veka, Veljka Bikića. Da je preživeo verovatno bi bio autor prvog srpskog dugometražnog animiranog filma Džon Piplfoks. Nažalost u borbi da animirani film zauzme odgovarajuće mesto u kulturnom svetu Srbije – nije izdržao. Napor ga je ubio.

Kao član žirija Balkanime ‘08 sam dobio priliku da sastavim retrospektivu animiranih filmova za koje sam pisao muziku. Ima toga dosta, ali je najviše Bikićevih. On me je naterao da se time bavim, učlanio u ASIFU i ubedio da zavolim animatore kao ljude koji svoj posao rade samo iz jednog razloga – što ga vole i žele nešto svojim filmovima da kažu. Interesantno je da tih filmova nema nigde na programima i da ih imam možda samo ja i nekolicina ljudi autora kojima sam dao DVD. Nekada je u bioskopima posle žurnala obavezno puštan po neki crtani ili dokumentarni film pa su tako ti filmovi živeli svoj život. Sad ako se organizuje neki festival, onda televizije izvrte pobednike i još nekoliko. I to je to.

Očekivao sam veću posetu. Nažalost nekolicina entuzijasta. Malo mladih. Možda je za to kriva i reklama. Malo se reklamiralo preko medija. Festival nema para, a mediski prijatelji su zakazali. Ali dobro, ima vremena. Druga dva člana žirija su bili Grk Janis Vasiliadis, teoretičar i kritičar animiranih filmova koji se predstavio knjigom „Istorija i estetika animiranog filma„ i Ištvan Oroš likovni umetnik svetskog kalibra, koji se predsatvio izložbom grafika, crteža i ilustracija.

Počeli smo da gledamo filmove. Ogroman broj filmova sa dosta publike u večernjim satima što je radovalo. Odmah smo odvajali najbolje i na kraju došli do nekih nagrada koje možda nisu idealne, ali nisu ni potpuno pogrešne. Teško je od desetine filmova jednim gledanjem izdvojiti stvarno najbolje. Moj predlog organizatoru je bio da pre festivala žiri jednom sam odgleda sve filmove, a onda još jednom sa publikom. Onda bi možda imali pravi ili bolji sud. Ovako, neko je gurao svoje, neko nečije, ali nije bilo izrazitog favorita za koga bi vredelo dobiti čir po drugi put. Možda je mnogo nagrada ali mislite da je lakše dodeliti nagrade kad ih je više. Naprotiv. Tu onda dolazi ono vaganje. On je dobio ovo, a nije ono, a onaj nije ništa. U svakom slučaju žiri je izginuo razbijajući glavu i doneo odluke. Festival je bio. Publike je bilo više nego na normalnim bioskopsskim predstavama u gradu. Mnogo mladih volontera. Mnogo mladih ljudi zainteresovanih za animirani film. Ta oblast je sad doživela neviđenu demokratizaciju, kao i muzika. Sa kompjuterima svako može da komponuje i da animira. Traži se ideja i određeno znanje. Zato su takvi festivali potrebni: da ljudi vide šta su majstori, a šta šusteri. Ne mislim da ovim vređam pošteni šusterski zanat. Mnogo je početnika koji žele afirmaciju, a nemaju znanja. Malo je istinskih animatora. Nema novca, a oni pravi ne žele da rade gluposti. Od stotinak animatora koje je proizveo Veljko Bikić u svojoj školi ni jedan nije imao film ni na Balkananimi ni na Festivalu kratkog metra – čini mi se. Voleo bih da sam pogrešio. Zato: mora se pomagati i ovaj festival i Festival kratkog metra koji je najstariji u Evropi a EFA – Evropska filmska akademija – ne uzima u razmatranje za godišnju nagradu pobednike ovih festivala nego uzima pobednike sa nekih „velikih“ koji su veliki po imenu ili su novokomponovano bogati i „značajni“ ili su poznati po dugometražnim, a ne po kratkim i animiranim filmovima.

 

Rubrika: Vesti
  • Facebook
  • Google+
  • LinkedIn
  • MySpace
  • Orkut
  • Twitter
  • Digg
  • YouTube
  • Delicious