Glavni lik
Džimi Santjago
Otišao sam da vidim
Kako je Zapad osvojen
u Sanšajn pozorištu.
Sa pet godina, duboko
u plišanom sedištu,
sa isključenim svetlima,
i platnom osvetljenim
sa režećim lavom
ispred mene pijana Indijska ruža
proklinje zapadne violine
i baca boce vina u vis
zavijajući ka mesecu.
Njegovo crno ljuto telo
savijeno u opsenim gestovima
na platnu, zatim ga
razvodinik dovodi do izlaza,
i dok tetura pored mene,
slušam jecaj njegove tuge.
crveno vino smeteno
plavo nebo i uzdižući dim,
vrele kaubojske vatre,
padajuće bodiljikave žice,
udarajuci hrabro, smeli izviđači,
koji galopiraju do proplanaka
da pregovaraju sa
Apačima o miru,
i prerije u potocima vina.
A kada se film završio,
čkiljio sam u sunčane ulice
Napolju, u potrazi
za glavnim likom.
Džimi Santiago (1953, Santa Fe), američki pisac i pesnik apačkog porekla, dela Imigranti u našoj sopstvenoj zemlji, Lekoviti zemljotresi, Zapali knjigu, Martin i razmišljanja o Južnoj dolini, sa kojom je dobio Američku književnu nagradu i međunarodni pesnički značaj.
Plavi anđeo
Alen Gingsberg
Marlin Ditrih peva lament
o mehaničkoj ljubavi.
Naslanja se na bok plube,
na obalskom platou.
Ona je igračka čovecije veličine,
lutka večnosti;
Kosa joj je u obliku apstraktnog šešira
Napravljenog od belog čelika.
Njeno lice napuderisano, belo
i nepokretno kao robot.
Isturen iz njenog hrama, kroz oko,
je mali beli ključ.
Ona zuri kroz tupe plave dužice,
postavljene joj u belini očiju.
Ako ih zatvara, ključ se
okreće sam po sebi.
Zatim otvara oči, koje postaju
slepe kao oči muzejske statue.
Njena mašina počinje da se kreće, ključ
se ponovo obrće, oči joj se menjaju, ona peva.
-mislili bi da sam smislila plan
da umirim unutrašnji plamen
ali ne nađoh još takvog čoveka
da zauzme moju pamet.
Alen Grinsberg (1926, Njuark – 1997, Nju Jork Siti), američki pesnik, vodeća figura Bit generacije pedesetih, dela Pad Amerike, Planeta novosti, Hidrogen džuboks, Namerna proza.
Harpu Marksu
Džek Keruak
O Harpo, kada si poslednji put
izgledao kao anđeo?
i svirao sivu zlatnu harfu?
Kada si ukrao srebrno posudje
i poprskao goste?
Kada je tvoj brat pronašao kišu
u tvom sunčanom dvorištu?
Kada si jurio svoju poslednju plavušu
preko milionerskog travljaka,
sa mamcem zakačenom o žicu
što štrči iz tvog bicikla?
Ili kada si poslednji put napuderisao
svoje belo brašnjavo lice
sa tutkalom ribljim šminke?
Harpo, ko je bio Lav
sa kojim sam te video?
Kako si se ophodio sa patuljkom
a Konkom divom?
Harpo, u svom nedavnom nastupu
u Nju Orleansu da li si bio star?
da li si se i dalje igrao sa rogom
zadenutom za tvoj zlatni pojas?
Da li i dalje iz tvojih
džepova izlazi drugi Harpo,
kao šraf u novim venama?
O, da li je zavet tvoga ćutanja bila
Indijska harfa?
Džek Keruak (1922, Lovel – 1969, Sent Petersburg, FL), američki pisac i pesnik, literarni ikonoklast, sa V. S. Borovsom i Alenom Grinsbergom, pripadanik tzv. Bit generacije. Najpoznatija dela su Big Sur, Na putu, knjige pesama Meksiko Siti bluz, Knjiga haikua, Razbacane pesme. Snima bluz albume Poezija za Bit generaciju, Haiku bluz, i piše muzičke tekstove.
Ljubav i Merlin Monro
[po Spilanu]
Delmor Švarc
Budimo svesni pravih tamnih bogova,
Potvrđujući skrivenost prepona,
Primitivna čistoća i moćna ružičasta i siva
Privatna osetljivost,
Trgnuvši se, čudesna u svojoj slasti, odakle
Raste budućnost.
Stoga pohvalimo Mis Merlin Monro
Ona ima plemeniti stav obeležen ponosom i iskrenošću
Ona nosi plemeniti ponos u ženskoj prirodi i torzu
Ona artikuliše ponos sa neposrednošću i izobiljem
Ona iskrena u svom zanosu ženstvenošću i muškošću.
Ona nije velika dama, ona je više nego dama,
Nastavlja tradiciju Doli Medison i Klare Bou,
Kada kaže:”Svaka žena koja tvrdi da ne voli da bude
osvojena je lažov!”
Bez obzira da li je tačno ili ne, kolosalna primedba
Skreće blistavu pažnju…
To može biti rođenje nove Venere među nama
To iskupljuje u najmanjem one kao što su Keri Nejšn
Jer Mis Merlin Monro nikada neće biti plavi nos,
i možda se možemo nadati,
Da će biti manje plavih noseva
Jer je ona procvetala-
Dugo da cveta u samooduševljenju i radosti
žene.
Nacija proganjana puritanizmom joj duguje
Počast i zahvalnost.
Pohvalimo, to da ponovim, njen duhovni ponos
I divimo se onome ko se zanosi onim što poseduje i jeste
(Ko takođe kaže:”Žena je kao automobil:
Potrebno joj je dobro telo.”
I: “Kupam se naga u suncu, jer želim da budem
plava svuda”.)
To je duhovna pobožnost i fizička bujnost
To je živahna slava, duhovna i fizička
Gospođice Merlin Monro.
Delmor Švrac (1913, Bruklin – 1966, Nju Jork Siti), pripovedač i pesnik, student Kolumbija Univerziteta i Nju Jork Univerziteta, hvaljen od pesnika poput T. S. Eliota, Vilijema Karlosa, dobitnik Bolingen nagrade za poeziju Jejl Univerziteta. Prijatelj mnogih poznatih ličnosti, Robert Lovel koji posvećuje pesmu Delmoru, Sol Belou roman «Hamboltov poklon».
_________________________________________
PREVELA I PRIREDILA: Lepota Kuzmanović.
Lepota Kuzmanović (1977), pesnik i prevodilac, domaći časopisi, prevodi i pesme u Književnost, Književne novine, Gradina, Bagdala, strani: Letras de Parnaso, Azahar (Kadiz), Revista Que Nunca Duerme, Gramma, (Buenos Aires), Periódico de Poesía (UNAM Meksiko), Zunai (Brazil).
Follow
