U organizaciji Udruženja filmskih i televizijskih radnika Vojvodine iz Novog Sada i filmske kuće „Fiks fokus“, iz Beograda održan je drugi, planetarno sinhronizovan, filmski festival Bdenje duše (Vigil of Soul) pod sloganom istorija, kultura, duhovnost. Festival je, uz učešće sve brojnijih filmskih stvaralaca i suorganizatora iz zemlje i sveta, paralelno održavan i u Zrenjaninu, Novom Bečeju, Nišu, Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Irigu, Budimpešti, Njujorku, Čikagu, Sidneju, dok su Sremski Karlovci, kao što je to bio slučaj i u 2007. godini, predstavljali domicilno mesto Festivala. Značajan doprinos Festivalu dali su Domovi kulture u Srbobranu, Sečnju, Vrbasu, Valjevu, Kulturni centar u Nišu, Galerija „Sava Šumanović“ u Šidu, Fakultet za menadžment, Gimnazija, Patrijaršijski dvor i Bogoslovija u Sremskim Karlovcima…
Planetarnoj koncepciji ove značajne kulturne manifestacije čiji su pokrovitelji Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu Izvršnog Veća Vojvodine, Skupština opštine Sremski Karlovci, Eparhija sremska, Gimnazija u Sremskim Karlovcima i Karlovačka Bogoslovija, manifestacije čiji su sponzor Železnice Srbije, pridružili su se i Srpski dokumentacioni i informativni centar u Budimpešti, Savez Srba Rumunije u Temišvaru, Crkveno školska opština „Sveti Nikola“, Srpski kulturni klub „Sveti Sava“, Srpska bratska pomoć, Srpska televizija i Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu, S. R. B. A. Radio u Njujorku, Crkveno školska opština „Sveti Sava“ u Adelaidi, Crkveno školska opština „Sveti Nikola“ u Sidneju. Sve to znači da je u periodu od 19. oktobra 2007. do kraja 2008. godine održano ukupno 82 filmske projekcije festivalskog programa ili izbor festivalskih filmova u 17 gradova u Srbiji i 6 gradova u inostranstvu.
Pored radio programa S. R. B. A. u Njujorku i Srpske televizije u Čikagu, koji su program koji su emitovali pretežno namenili svojoj tradicionalnoj publici, posebnu dimenziju i veliki doprinos planetarno postavljenoj koncepciji Festivala dali su Radio Beograd i Radio Novi Sad emitovanjem specijalnih programa pod zajedničkim nazivom Teslino planetarno poselo. Ovi radio-programi emitovani su sa ciljem da se učesnici Festivala na udaljenim tačkama planete međusobno povežu, da se kroz bdenje duše prevaziđu vremensko-prostorna ograničenja koja nas dele, da se cela Zemljina kugla, onako kako ju je zamišljao Nikola Tesla, pretvori u „džinovski mozak“. Ako je Sveti Sava otac najdublje duhovne komunikacije u biću srpskog naroda i ako je Vuk Stefanović Karadžić otac jezičke komunikacije, onda je Nikola Tesla otac bežične komunikacije, koji svoje delo nije namenio samo svom, srpskom, nego i svim drugim narodima sveta. „Onoga dana, rekao je Tesla, kada se moj pronalazak bežičnih komunikacija ugradi u ovu civilizaciju, cela Zemljina kugla preobraziće se u džinovski mozak! „ Danas, kada se ove bajkovite i davno izrečene Tesline anticipacije svakodnevno potvrđuju i događaju u praksi, svesni smo činjenice da ne živimo samo u lokalnom, nego i u globalnom vremenu i da se, kroz bdenje duše, u stvari, krećemo i ka liturgijskom svevremenu.
Filmovi
Glavni program Festivala predstavio je publici filmove u konkurenciji Lana, Nataša, Ksenija Ivana Pešukića, Lepa Tisa i ostalo Ivana Atile, Žertva Jovana Macure, Stopa Kraljevića Marka Tatjane Fero, Cerska bitka Miluna Vučinić, Tesla Đorđa Šibalina i Snežane Milivojević, Ljubav Vladimira Borisavljevića, Moj drug Srbija Sonje Blagojević.
Na Kosovo je konačno, na paradoksalan način, umesto bombi sa osiromašenim uranijumom, pao i jedan maštom obogaćeni Amerikanac, klovn Džo Mama! O tome kazuje dokumentarna filmska priča Sonje Blagojević Moj drug Srbija, priča koja, u stvari, nudi jedan veoma ozbiljan pristup duši svakog deteta. „Svako novo dete je jedan novi pogled na svet!“ – rekao je pesnik Dušan Matić. „Fenomeni, dodao bi na to filozof dr Milan Damnjanović, pokazuju sebe na sebi samima!“ Stvarnost koju za dečje oči proizvode fenomeni gutanja vatre, akrobatike, mađioničarskih trikova i drugih estradnih numera koje uspešno dočarava klovn Džo, sasvim je različita od one stvarnosti koju proizvode aktuelne istorijske prilike na Kosovu. Dečja duša, međutim, najviše pokazuje sebe na sebi samoj kada je u igri, maštanju, opsenarstvu, kršenju i prekoračenju prirodnih zakona, kada može da im prkosi i da se domogne neke nesputane energije i imaginacije, mentalne slike najšireg formata. Zato je lik Hari Potera trenutno najpopularniji dečji junak na celoj planeti. Ležerno i vešto pronađeni snimateljski postupak sproveden u filmu Moj drug Srbija po principu sinema verite i primenjen na priču o jednom klovnu pokazao je ne samo jednu, u ovim prostorima inače neočekivanu temu, već i jedno atraktivno zamišljeno filmsko putovanje. Ni deca ni odrasli nisu ostali ravnodušni prema klovnovskom liku Džoa Mame, koji, završavajući svoju posetu prijateljima u Srbiji, zaključuje: „Nema mnogo zabave kada je sve ozbiljno!“
Koliko je, međutim, kada se sve uzme u obzir, žiteljima srpske nacionalnosti na Kosovu do zabave a koliko do ozbiljnosti, najbolje pokazuje kratko i resko dokumentarno svedočenje Molitva u cis molu autora Jovana Macure.
Krećući se u pratnji nekoliko vojnika KFOR-a grupa ljudi, među kojima smo prepoznali oca Davida, jednog od učesnika Okruglog stola Festivala koji estetiku i etiku predaje na Teološkom fakultetu u Beogradu, prolazi pored razrušenih domova i crkava, razdire se duša nad porazbijanim nadgrobnim spomenicima. . . Otac David podiže drveni krst polegao po zemlji. Poleće odnekud vojni helikopter KFOR-a, održava se služba Božija i molitva na ledini pod vedrim nebom, krštenje se obavlja u reci. . .
A sad, reka Tisa, topla, zavičajna impresija reditelja Ivana Atile koji nam se obraća filmom Lepa Tisa i ostalo. Plove čamci u smiraj dana, iznad rečnih dubina. Ovde vlada mir na reci i mir u duši. Promiču romantične obale načičkane gustim vrbacima, sviraju muzičari na splavovima, priprema se, svečano i tiho, reka Tisa za letnje „cvetanje“. Krilca miliona insekata rođenih na mirnim vodama Tise belasaju se svuda unaokolo na čudesan i nestvaran način…
A onda, sledi novi dokumentaran filmski zapis Slike iz autobusa. Autori Đorđe Šibalin i Snežana Milivojević, započinju svoju priču najavom voditeljke programa Srpske redakcije Mađarske televizije u Budimpešti: „U organizaciji Samouprave Srba u Budimpešti grupa od osamdesetak pripadnika srpske nacionalne manjine iz glavnog grada Mađarske i njegove okoline, posetila je srpske crkve i manastire na teritoriji Hrvatske. Sledi, dakle, televizijska reportaža koja, s jedne strane, svedoči o postojećem obliku komunikacija koji se zahvaljujući medijskom posredovanju odvija među pripadnicima srpske nacionalne manjine u Mađarskoj, a s druge strane, na način klasičnog dokumentarnog govorenja, prikazuje savremeni život Srba u Hrvatskoj.
Posle „Oluje“, saznajemo iz ovog dokumenta, Srbi su najvećim delom proterani iz svoje postojbine. Oni mogu još samo da posete svoja sećanja, svoje crkve i manastire (manastir Dragović iz XVI veka ili manastir Krku, podignut u XIV veku). Pored susreta sa monasima reportaža beleži i iskaze nekadašnjih žitelja ovih krajeva koji ne nameravaju da se vrate na svoja napuštena i pogašena ognjišta. Ne postoji tamo, kažu, biološka osnova za život. Jedino se, dakle, zahvaljujući preostalim crkvama i manastirima, filmu i elektronskim medijima, do planetarnih i kosmičkih razmera širi bdenje srpske duše koju je otac bežičnih komunikacija, Nikola Tesla, i sam rođen u kući pravoslavnog srpskog sveštenika Milutina u seocetu Smiljanu pod Velebitom, nesebično prineo na žrtvu celom čovečanstvu. Akcijom Teslinog planetarnog posela, na 120 godišnjicu Teslinog otkrića obrtnog magnetnog polja, koje se dogodilo u budimpeštanskom Gradskom parku 1882 godine, bista Nikole Tesle, rad beogradske vajarke Drinke Radovanović, preneta je 17 maja 2002. godine od Radio Beograda do Mađarskog Radija, gde je na svečan način predata kolegama iz Mađarskog Radija. Zanimljivo je da je upravo u Redakciji Srpskog programa Mađarske televizije, samo nekoliko godina kasnije, snimljen i u okviru Drugog filmskog festivala Bdenje duše prikazan dokumentaran film o Nikoli Tesli (Tesla) čiji su autori Snežana Milivojević i Đorđe Šibalin.
Videli smo i ostale filmove prijavljene za ovaj neobičan i, sigurno je, u svetu u kome je sve planetarno povezano, jedinstven Festival, u kome je, konačno, pored Teslinog Džinovskog mozga, progovirila i Platonova Anima Mundi ili Duša sveta.
Okrugli sto Film u duši – duša u filmu
Prvi okrugli sto posvećen temi Film u duši – duša u filmu, uz odgovarajuću podršku i pomoć Fakulteta za menadžment, održan je 4. oktobra 2008. godine u Sremskim Karlovcima. Prisutnim učesnicima Okruglog stola (prof. Jovan K. Radunović, prof. Božidar Zečević, Srđan Vučinić, prof. dr Snežana Milenković, Đakon Oliver Subotić) pozdravnu i uvodnu reč uputio je inicijator i voditelj dramaturg Miodrag Novaković, koji je, između ostalog, rekao: „Osnivanjem filmskog festivala Bdenje duše koji je u Sremskim Karlovcima prvi put, na inicijativu autora i pokretača Srđana Ilića, umetničkog i Miroslava Bate Petrovića, organizacionog direktora, održan prošle, 2007. godine, postavilo se implicitno pitanje opravdanosti, smisla, kriterijuma i fundamentalnih načela, dakle, na kojim principa se zasniva jedna ovakva kulturna manifestacija. Naravno da su inicijatori i organizatori Festivala već na samom startu, ali i kasnije, širenjem svojih aktivnosti do planetarnih razmera, učinili presudan i odgovarajući korak. Mi očekujemo da će se ove godine u Festival uključiti naša dijaspora, naši rođaci i prijatelji koji žive na različitim tačkama Zemljine kugle: u Adelaidi, Sidneju, Čikagu, Budimpešti, ali i u zemlji, u Nišu, Zrenjaninu, Valjevu. . . i, naravno, Sremskim Karlovcima kao duhovnom središtu našeg fizičkog okupljanja. Uključili smo i Radio Beograd i Radio Novi Sad a tokom Festivala uključivali smo pojedine od pomenutih centara, jer je radio u stanju da nas poveže širom planete tako da možemo da sa gledaocima istog filmskog programa koji ćemo gledati istovremeno, razmenimo utiske i mišljenja, da uspostavimo dijalog. Sve to obavezuje na održavanje Okruglog stola kao posebne institucije Festivala koja predstavlja nastojanje da se u budućnosoti dođe do još organizovanijih formi traganja za njegovim što preciznije određenim i artikulisanim ciljevima, kulturnim identitetom i profilom. Pre svega, ovde se suočavamo ne samo sa fenomenom duša ili sa fenomenom film, nego i sa pitanjima pojma koji ta dva fenomena povezuje i postavlja u nužan odnos uzajamnosti, proizvodeći na taj način dvojedinu temu koja je ovde postavljena, a koja glasi Film u duši – duša u filmu. Ta tema trebalo bi da, koliko je moguće, bude sagledana interdisciplinarno, sa filmološkog, sociološkog, psihološkog ili teološkog stanovišta i zato danas razgovaramo u ovom sastavu.“
Izlaganja svih učesnika, kako učesnika Okrulog stola održanog u Sremskim Karlovcima, tako i učesnika drugog Okruglog stola održanog u gimnaziji u Valjevu (učestvovali su dr David Perović, prof. dr Božidar Radenković i teolog Stevan Jovanović) zabeležena su kamerom, snimljena su dva CD-a i, na taj način, organizatori su, priredivši povrh svega i izložbu autentičnih fotografija Dragulji fruškogorskog atosa autora Slobodana Miletića, zaista obezbedili mogućnost da inicijalni susreti i razgovori započeti u srcu duhovnosti starog zavičaja, Sremskim Karlovcima, posluže kao novi primer, podstrek i inspiracija na različitim tačkama našeg okupljanja širom planete.
Follow
