«Glavni cilj je srediti materiju, definisati osnovne pojmove, pojasniti neke nedovoljno jasne probleme, upozoriti na česte nedostatke, eventualno naznačiti mogućnosti i ograničenja dramaturgije zvuka i muzike i na taj način insipirisati efikasno istraživanje putem zvuka» piše u uvodu svoje knjige profesor Ivo Blaha, šef Katedre za dizajn zvuka na praškom FAMU. Vrsni poznavalac ove oblasti zaključuje : «Neophodno je stalno isticati da je rad sa zvukom u audiovizuelnom delu stvaralački čin. Zvuk ne bi trebalo da bude puki sluga filma, već njegov jezik…Obe oblasti su međusobno tesno povezane, jer je umetničku ideju moguće ostvariti saamo mu okiviru specifičnih mogućnosti relizacije…Pitanja formalne, stilske, estetske, psihološke, akustičke i druge prirode na isti način se tiču muzičke kompozicije, kao i zvučne slike u audiovizuelnom delu. Prirodno je da pojedine grane umetnosti jedna drugu inspirišu i da se međusobno prožimaju. Uostalom, sve prihvaćenije je shvatanje da je umetnost u osnovi samo jedna – a da se razlikuje samo materijal kojim se radi».