Novi Filmograf

PORTAL ZA BOLJU KINEMATOGRAFIJU

Beogradski manifest 2007.

(U okviru Novog festivala autorskog filma, u nedelju 2. decembra u dvorani za konferencije međunarodnog pres-centra u Beogradu održana je Konferencija o položaju autorskog filma u savremenoj kinematografiji.

Povod za ovaj veoma sadržajan razgovor, u kome je učetvovalo oko dvadeset domaćih i stranih filmskih autora, bio je programski dokument pod nazivom Beogradski manifest: 2007, koji su sastavili filmski autori Nora Hope iz Nemačke i Jon Sanders iz Engleske i koji ovde donosimo u celini)

„Uveren sam da ako kažete ‚Uništiću sve što je dosad ostvareno jer hoću da budem savremen‘ svakako nećete postati savremeni. Da biste zaista bili savremeni morate želeti da to budete, morate dati sopstveni doprinos onome čime se bavite, smerno sledeći svoje prethodnike.“
Žan Renoar

Film je danas u krizi, postoji duboka nelagodnost, osećanje umetničke praznine i besmisla. Evolucija filmskog jezika koja je od životnog značaja za dalju dobrobit i relevantnost medija, bukvalno tapka u mestu. Dobrih filmova je sve manje, a u velikoj meri opada i broj obaveštene i obrazovane publike koja je itekako značajna za njihov uspeh. Starije generacije više ne idu u bioskop jer se najveći broj filmova pravi za mlade koji većinom ne shvataju sposobnost filmskog/video medija da izrazi dubinu, uzbuđenje i složenost. Kritičari koji bi trebalo da usmeravaju i obrazuju publiku, mahom nisu tome dorasli, a ni distribucione strukture više ne dejstvuju celishodno.

Uspon globalizovanog tržišta, kao i fenomenalna umešnost Holivuda da to iskoristi, uprkos činjenici da su filmovi sve lošiji i lošiji, ne samo da ugrožavaju alternativno tržište, nego – što izaziva još veću uznemirenost – podrivaju alternativne pristupe filmskoj/video proizvodnji. Delujući kao virus, takve metode i filozofija neposredno se preuzimaju ili postepeno usvajaju. Niko više ne obraća pažnju na estetsku formu, bez koje se – kao što su to naši prethodnici dobro shvatili – ništa vredno ne može postići. „Priči“ se pridaje preteran značaj, a proučavanje njene sirove mehanike postalo je zasebna industrija sa savetnicima i stručnjacima u svakoj agenciji koja finansira filmsku/video produkciju, kao sastavni deo neproduktivne birokratije čija je tendencija da nazre tekući trend, kao i da potpomaže (najčešće iskrivi) proizvodnju filma/videa u skladu sa postojećim adaptacijama.

Uz malobrojne izuzetke, kratkotrajan uspeh takvih filmova na nacionalnim tržištima, u većini slučajeva ne ostvaruje očekivani profit. Uspostavljeni sistem je neodrživ i ono što ga čini još gorim je činjenica da velike filmove kojima se još uvek divimo i koji su odoleli vremenu i prostoru, danas više nije moguće realizovati, ili se to postiže samo u retkim slučajevima, uz ogromne teškoće. Očigledno je da se sredina izmenila i da ulazimo u eru „digitalnog filma“. Sve je veći broj konferencija i skupova na kojima se raspravlja o uticaju takvih ostvarenja na finansiranje, distribuciju i prikazivanje. Ono što je karakteristično je osoben odraz te krize u ogledalu i što je neraskidivo povezano sa tim odrazom: dugotrajno stagniranje filmskog jezika i forme, kao i nedostatak inovacija i dubine, neophodnih za održavanje i usavršavanje filmskog/video stvaralaštva. Nalazimo se na prekretnici u vremenu u kome nove mogućnosti koje pružaju digitalna produkcija i elektronsko prikazivanje pokretne zvučne slike, imaju stvarni potencijal za podmlađivanje filmske umetnosti. Međutim, postoji opasnost da se to ugrozi preplavljivanjem tržišta delima niskog kvaliteta.

Kao filmski stvaraoci, moramo iskoristiti mogućnosti koje nam se pružaju, što je moguće, zahvaljujući velikom smanjenju troškova, da najzad zaobiđemo postojeće kanale finansiranja, kako bismo mogli da ostvarujemo visoko kvalitetne filmove bez posebne dozvole. Pored toga, neophodno je da se prilagodimo i razvijemo one modele distribucije i prikazivanja koji su se potvrdili i da počnemo da iznalazimo nove izvore minimalnog finansiranja. Došao je trenutak da preuzmemo odgovornost za sopstvenu budućnost, kao i da uspostavimo angažovanu, interaktivnu zajednicu, u kojoj se mogu uzajamno koristiti ideje i informacije, kako bismo mogli da tragamo za vitalnim putevima koji omogućavaju pravljenje i prikazivanje filmova i vaspitanje gledalaca koji će ih shvatiti i želeti da ih vide.

Nora Hope i Jon Sanders

 

Rubrika: Vesti
  • Facebook
  • Google+
  • LinkedIn
  • MySpace
  • Orkut
  • Twitter
  • Digg
  • YouTube
  • Delicious