piše: Božidar Zečević

Gotovo svaki oblik stvaralačkog, kritičkog i intelektualnog promišljanja srpskog filma nestao je kao “kolateralna šteta” katastrofalne tranzicije u kojoj se našlo celo naše društvo i njegova kultura.  Sada se nalazimo u stanju potpune duhovne obamrlosti, zatiranja i anabioze, rečju u srcu tame iz koje se ne nazire izlaz, što je vidljivo i iz rezultata umetničke prakse, tj. srpskog umetničkog filma u celini. Otvori →